A sada...
Odlična pesma... ko šiša spot. :)
Vidi se, ne vidi se?
P.U.M.
Ne razumem potrebu naših ljudi da nečiju smrt isprate sa R.I.P.
Razumem da je lakše praviti se Englez kad treba iskazati saosećanje, ali imamo i mi reči za to: počivaj u miru.
Još se na sve doda like umesto: moje saučešće.
Kao kada su strani posvećenoj Spomen parku Šumarice čestitali rodjendan 21. oktobra.
Kaži mi, kaži...
Kaži mi, kaži,
Kako da te zovem...
Ili što neko napisa u jednom mejlu:
Nick i nadimak
Nick je ono što ti misliš o sebi, dok je nadimak ono što obično jesi, sviđalo se to tebi ili ne.
- Žabac, koji ti je nik na forumu?
- Kazanova, a što pitaš?
Kad sam već ukucala dreamland i blog odradio svoje, palo mi je na pamet da je možda trebalo to prevesti, pa da bude zemlja snova. Hm, zemlja snova, zemlja gruva ... :) Ipak je bolje što nisam, inače bi mi se obraćali sa 'de si zemljo... pih.
Da, da ...
Lep novi blog. I nova ja. Zapravo stara, u novom putešestviju.
Znam da bi za početak bilo uljudno predstaviti se. Ali ne bih o tome. Svoj prvi blog, nekada davno, pisala sam pod svojim imenom. Ispostavilo se da ljudi ne vole da znaju sve o svojim prijateljima. Anonimnost daje neku novu dimenziju.
Zato sam ostavila taj meni ipak najdraži blog i krenula put anonimnosti. Nov blog, novo ja. Iluzija. Novo je bilo samo ime, ja sam ostala ista.
Dugo nisam pisala. I nedostaje mi ta interakcija. I neposrednost.
Videćemo šta novi blog donosi.
Sunčan vam dan želim.